YouTube-kanal „Pokret za prosvećeno društvo“
Fejsbuk stranica „Pokret za prosvećeno društvo“

Prosvećenost

22. oktobar – Dan prosvećenosti

Kant o prosvećenosti

Prosvetiteljstvo




22. oktobar

DAN PROSVEĆENOSTI

Obraćamo se javnosti Republike Srbije sa inicijativom da se 22. oktobar proglasi Danom prosvećenosti u spomen na dan kad je monah Dositej, rođen kao Dimitrije Obradović, napustio fruškogorski manastir Hopovo i otišao na putovanje po Evropi. To se zbilo 2. novembra po julijanskom, odnosno 22. oktobra 1760. godine po gregorijanskom kalendaru.

Šest vekova pre toga, po legendi, Rastko Nemanjić beži sa očevog dvora u svetogorski manastir i postaje monah Sava.

Kao što je beg u manastir krajem 12. veka obeležio staro doba naše prošlosti, tako je i beg iz manastira u 18. veku označio početak modernog doba. Simbolički, Dositejevo putovanje uvodi nas u epohu prosvećenosti, pozivajući nas na učenje, širenje vidika, kritičko mišljenje i opšte oslobađanje ljudskog duha.

Ako se u Srbiji 27. januara slavi beg u manastir kao Dan duhovnosti u spomen na pretke, onda je naša obaveza prema potomcima da beg iz manastira slavimo kao Dan prosvećenosti.

Kao prvi i najznačajniji novovekovni prosvetitelj, prvi ministar prosvete i osnivač prve moderne škole u Srbiji, Dositej Obradović zaslužuje da označi prekretnicu naše kulturne istorije, izražavajući naše opredeljenje za civilizacijske vrednosti na kojima počiva i moderna Evropa.

Pozivamo sve škole, ostale prosvetne ustanove i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da obeleže ovaj značajni datum.




KANT O PROSVEĆENOSTI

Prosvećenost je čovekov izlazak iz maloletnosti za koju je sam kriv. Maloletnost je nesposobnost služenja vlastitim razumom bez nečijeg vođstva. Čovek nije kriv za svoju maloletnost (nedozrelost, pristajanje na tuđe vođstvo) ako ima manjak razuma; čovek je kriv ako je uzrok maloletnosti pomanjkanje rešenosti i hrabrosti. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razumom! Ovo je, dakle, moto prosvećenosti...

...Za ovu prosvećenost ne zahteva se ništa drugo do sloboda i to ona najmanje štetna od svega što se može nazvati slobodom, naime: sloboda javne upotrebe uma u svakom pogledu. Ali, sada čujem povike sa svih strana: ne rezonujte. Oficir kaže: ne rezonujte, već egzercirajte! Poreski službenik: ne rezonujte, nego plaćajte! Sveštenik: Ne rezonujte, nego verujte!




PROSVETITELJSTVO

Prosvetiteljstvo, (fr. Siècle De Lumières – u prevodu „era osvetljenih“, nem. Aufklärung) – evropski intelektualni pokret u 17. i 18. veku u kojem su ideje o bogu, razumu i prirodi sintentizovane u sveobuhvatni pogled, čije su pristalice pokretači revolucionarnog razvoja u umetnosti, filozofiji i politici. Centralna ideja prosvetiteljstva je slavljenje razuma kao moći preko koje čovek shvata celi kosmos i poboljšava svoje životne uslove. Za glavne odlike racionalnog čoveka smatrane su: znanje, sloboda i sreća.

Pokret prosvetiteljstva je najznačajniji filozofski i, uopšte, umetnički pokret u Evropi posle renesanse.

Prosvetiteljstvo je proklamovalo čovekovu ličnu slobodu i građansku jednakost kao najviše vrednosti, zatim pravo čoveka na kritičko mišljenje o religiji i politici i proglasilo razum vrhovnim sudijom u svemu, smatrajući ga osnovnom pokretačkom snagom istorije.

Prosvetiteljstvo obuhvata ceo 18. vek, ali su filozofske pripreme za njega izvršene još u 17. veku, a odjeci prosvetiteljskih ideja su u nekim zemljama s kasnijim književnim razvitkom (kao što je slučaj i s našom zemljom) trajali još do sredine 19. veka.

Osnovu filozofskog shvatanja prosvetiteljstva postavio je još francuski filozof Rene Dekart, a snažnu potvrdu njegovim filozofskim racionalističkim zaključcima dao je razvitak prirodnih nauka u 17. veku, čija su dva najveća predstavnika, engleski naučnici Frensis Bekon i Isak Njutn, postavila osnove modernom proučavanju prirodnih nauka. Njima se pridružuje još nekoliko velikih mislilaca i književnika:

  • u Engleskoj: Tomas Hobs, Džon Lok i Dejvid Hjum
  • u Holandiji: Baruh Spinoza
  • u Nemačkoj: Lajbnic, Gete, Lesing, Kant, Herder, Tomasijus i Viland
  • u Rusiji: Hercen i Černiševski
  • u Francuskoj: Volter, Ruso, Didro, Holbah, Monteskje, Helvecijus i drugi
  • u Srbiji: Dositej Obradović, Gavril Stefanović Venclović, Zaharije Orfelin, Jovan Sterija Popović, Pavle Solarić.