YouTube-kanal „Pokret za prosvećeno društvo“
Fejsbuk stranica „Pokret za prosvećeno društvo“

Blog



19. oktobar 2015.

Miodrag Ribić

BITI ATEISTA

ATEISTA I NJEGOVA DOGMA

Ateisti ne veruju u boga.

Ova činjenica može biti iznenađujuđe nevažna u mnogim situacijama, u kojima ateista nastupa kao istorijski, socijalno i psihološki uslovljeno biće. Stepen zavisnosti ateiste od okruženja može biti žalosno bitniji od zavisnosti vernika u odnosu na konfesionalnu dogmu.

Priroda je ateistička protivteža bogu kao tvorcu. Ako naspram religije stoji nauka, naučna istina ostvaruje korelaciju s religijskom dogmom.

Ako teista veruje u postojanje boga, u šta veruje ateista?

U čoveka?

U prirodu?

U pravedno društvo?

Odbacivši boga, mnogi ateisti nastavljaju da veruju. Njihova vera nije određena predmetom verovanja, nego emocionalnim i statusnim, psihološkim i socijalnim kvalitetom.

Poput vernika, koji u svojoj veri može biti ekstremno radikalan prema inovercima, i ateista može biti sklon fanatičnom verovanju u krajnji cilj, ne ustežući se ni od nasilnog ostvarenja.

Međutim, upravo takav ateista neće pristati na prethodne konstatacije. On će istaći da je naučna istina superiorna u odnosu na religijsku dogmu. Naučni metod nedvosmisleno pokazuje šta JESTE, a šta NIJE. Boga nema, bog je predstava, pa je i sve ostalo zasnovano na ideji boga magla i dim. Otuda, religija ne može da kreira ni život pojedinca, ni život zajednice. Ta privilegija pripada ateističkim pogledima na svet.

Nažalost, istorija pokazuje da ateisti nisu ništa bolji od vernika u političkoj praksi. Ateistička društva, u kojima je religija skrajnuta ili proglašena nepoželjnom, pokazala su se dogmatskim, jednoumnim, nedemokratskim i ekonomski nemoćnim. Stepen ugroženosti ljudskih prava u ovakvim zajednicama dostizao je nivo nepodnošljivosti, te čovečanstvo ne žali što su završile na smetlištu istorije.

Ali, da li su te zajednice zaista bile neverničke?

Nisu.

One su homogenizovane verovanjem u JEDNOG koji ostvaruje kolektivni ideal, bez obzira na to da li je kolektiv nacija ili radnička klasa. Kolektivni ideal počiva ili na imitaciji nacionalne mitologijie, ili na mitologizovanju filozofske i naučne literature o istorijskoj ulozi proletarijata. Ta mitologija se svakodnevno dopunjava vođinim političkim izjavama i služi kao neupitno uporište za nacionalnu ili klasnu koheziju, ali i za obračun s neistomišljenicima.

U osnovi, reč je o plemenskoj svesti koja dopušta samo onaj pogled na svet koji utvrđuje zajedništvo, dok se posebnost, specifičnost, individualnost i različitost tolerišu samo ako ne dovode u pitanje odanost vođi.

Ovde jasno uviđamo da je takvo društvo konstruisano po religijskom modelu, te da je vođa zapravo očovečeni bog. Njihov ateizam očigledno nije doprineo oslobađanju čoveka. Princip verničkog samoodabranog ropstva ostaje neokrnjen zamenom boga vođom, religije filozofijom i naukom.

Koji društveni značaj može imati ateizam ako nudi čoveku gospodara na zemlji umesto gospodara na nebu? Smisao ateističkog angažmana u zajednici može biti samo oslobađanje čoveka. U suprotnom, ateizam je civilizacijski bezvredan.

• • •

Vernik veruje, nevernik misli. Vernik se poziva na autoritet svetih spisa, nevernik na naučnu istinu. Mahanje jednim ili drugim u socijumu svodi sa na isto. Naučna istina više nije istina ako se koristi kao dogma. Strasti vernika i ateiste u međusobnim raspravama mogu prerasti u fanatizam ako se pređe preko granice prava jednog ili drugog da misli, govori i radi šta hoće ako ne ugrožava nečija prava.

Neizbežno, ateista mora poštovati pravo pojedinca na izbor. Jedini ateistički način odbacivanja boga jeste logičko i kritičko mišljenje – mišljenje koje nije moguće bez hrabrosti i volje za slobodom.

Naravno, bez ideologije se ne može. Ideološko opredeljenje vredi samo ako je dosegnuto racionalnom spoznajom činjenica. Ni to nije dovoljno. Svako znanje, ako je zaista znanje, mora biti iznova preispitivano. Znanje nije zaista znanje ako je suprotstavljeno sticanju novog znanja. Znanje ne sme da ometa proces saznavanja. Još od Sokrata, svako novo znanje otkriva nove mogućnosti saznavanja, ali i novih pogleda na čoveka, društvo i prirodu. Što više znaš, osvešćuješ koliko ne znaš. Novo znanje vodi do novih pogleda. Samo neznalica tvrdi da zna.

Nevernik ne zna. On sumnja.





Komentarišite na forumu.